четвртак, 06. фебруар 2014.




МАСТУРБАТИВНЕ ФАНТАЗИЈЕ

Ближе се парламентарни избори, после мање од две године, када је обичан грађанин имао прилике да заокружи свог кандидата. Неизвестан је број гласача који ће изаћи на изборе и један добар број поставља себи питање; да ли има смисла уопште изаћи ? Са друге стране, они мало искуснији, који су једно време избегавали изборе, траже своју савест на понуђеним листама како се не би кајали у неким наредним данима. Углавном се филозофија просечног грађанина своди на то, да се изборима ништа не решава, и не мења, и да не желе да цепају ципеле до гласачких места.
Каква је понуда на менију ? Пре тог одговора морају да се класификују психолошки профили обичних гласача, њихово виђење свеопштег стања и њихови идеолошки ставови, као и утицај веома моћних медија на њихове мозгове, јер стручњаци су установили да велики број гласача одлучује о свом кандидату, у последњих 10 дана изборне трке, када се атмосфера највише закувава. Они који сматрају да без пута у Европску Унију нема другог решења имају широку лепезу понуде. Прво ЛДП, који доследно следи политику европских интеграција не питајући за цену која мора да се плати. Ту је СПС који може са сваким, чини се просечном гласачу да су они увек ту у близини још од револуционарне 41. године и да на њих увек мора озбиљно да се рачуна. Ту је УРС, за који се још увек не зна да ли ће самостално изаћи на изборе, и који има јако гласачко тело од 3%, углавном партијске саборце које су годинама запошљавали, с обзиром да се 13 година налазе на власти, посредно или непосредно. Да ли ће спас тражити у нади да ће још 2 % гласача подлећи њиховим вишегодишњим преварама или ће тај проценат потражити у некој коалицији још се не зна. Проевропским странкама припада и СНС који ће овог пута са собом повести СПО и СДП, тако да онај ко жели пут ка Европској Унији, по сваку цену, изгледа да не може да омане ако буде гласао за све до сада наведене странке. Ту је ДС, који се поцепао на неколико фракција и коме дуго најављивани Демократски фронт на челу са Борисом Тадићем може да узме немали број гласача. Очигледно је да просечном гласачу који је евроентузијазиста неће задрхтати рука ако буде гласао за било коју од ових опција, мада је сасвим извесно да ће ДС бити у опозицији уколико СНС буде био у прилици да формира владу, јер сада са Демократским фронтом нема потребе да се размишља о великој коалицији. Дакле најлакши посао имаће гласачи који преферирају наведене странке јер свака од њих може бити на власти, а још ако је тај гласач без посла постоји нада да ће баш његов комшија кандидат моћи да га запосли у неком јавном предузећу. Фамозни Патриотски фронт није оформљен, тако да онај ко је тако настројен мораће да бира између СРС, ДСС и Двери и у том случају један део тих гласова отићи ће најјачим странкама, односно доћи ће до њиховог расипања. Е сад, онај ко не воли СНС из душе, нема много избора, јер на клупи за резервне играче чекају сви од СПС-а, преко ЛДП-а, па све до ЛСВ-а који ће вероватно кренути у коалицију са СНС, а нека се припреми Тадић. Ако је гласач патриотски настројен, а не воли најјачу странку, постоји бојазан да му глас не оде у празно, па почиње да размишља о гласању за ДС, који би могао озбиљно да се супротстави потенцијлно владајућем режиму, и размишља да тај глас неће бити бачен јер ће барем његова освета бити у јакој опозицији, али га муче оне године хаоса када је цела привреда уништена, када је дошло до утемељења партијашке државе и када смо за премијера имали деда мраза који често није знао у којем се годишњем добу налазимо.
За таквог гласача круг је затворен, чини му се да нема за кога да гласа, а неизлажењем поразио би себе, не би имао коме да се освети, јер избори и јесу мале освете оним странкама које нам нису при срцу. Круг је изгледа затворен, а опет нема назад.
Можда се обичан гласач претвори у бубу, као Грегор Самса из Кафкине приповетке Преображај, па да не излази из собе по цео дан заривен у корпу за отпатке, јер му је то најомиљенија храна. Можда је спас пронаћи себе у мастурбативним фантазијама, налик на онај лик Пинкија из филма Ране који је по цели дан дркао док је његово окружење доживљавало социјалну катастрофу, или у лик Марка Дрена из филма Подземље, који мастурбира док бомбардују Београд.
Све у свему што рече наш председник: „ Нека су нам срећни избори!“.


Нема коментара:

Постави коментар