уторак, 16. август 2011.


ЛИРСКА ПОТРАЖИВАЊА



На моје инсистирање
Да разговарамо о Србији
Холанђанин је само ћутао
У једном тренутку учинило ми се
Да је изустио једно тихо
Робовање ...

Таксиметар и даље откуцава


Ружни Француз и његова сапутница
Мрмљали су романским нагласком
Знали су да их не разумем
Ни они нису разумели моју самоћу
Која се опирала тих врелих дана


Таксиметар и даље откуцава


Само ми се у тренутку учинило
Да ми због њеног мириса
Мушкост надолази
Не, то је била варка
Самоћа наплаћује дугове

Таксиметар и даље откуцава

Не читам песнике властодршце
Доживотне председнике риболовачких друштава
Не читам оне који руком оголе до коже
Туђе снове
По површини заборављених књига
Истресам прашину
Не читам оне који су бољи песници него људи

Таксиметар и даље откуцава

Продала се за оскудну новчаницу
Из беса према себи
Рањеном руком сам јој
Помиловао образ
Тог јутра знао сам, стићи ће ме клетва

Таксиметар и даље откуцава


То је онај, рече мој отац
Што га има свуда
Где је пиће и храна за бадава

То је онај са бритким пером
И истанчане душе
Огрезао у живот
Главом у стиховима
Стомаком међу утварама
Рекох му сам

Таксиметар и даље откуцава


Оне које су седеле на предњем седишту
знао сам да су невиније
од оних  које су седеле на задњем
Прљавом су руком оне начете
Између њих у мој загрљај
дотрчало је уплакано дете.


Таксиметар и даље откуцава




Време је за наплату



Нема коментара:

Постави коментар