уторак, 16. август 2011.


Ако ти познаник оде
Можда се сетиш да сте негде
У пустари Гледићких планина
Разговарали о смрти
И да је баш он помињао
Како му руке хладне
Дубоко падају у сан

Ако ти пријатељ оде
Можда се сетиш како сте негде
Међу мирисе младих сељанки
Разговарали о смрти
И да се сећа
Како је душа његова
Видела облак

Ако родитељ оде
Не сећаш се ничега
Ниједне речи ни савета
Ни мириса ни последњег погледа
Не сећаш се
Да сте баш некада разговарали о смрти

Кад родитељ оде
Без пријатеља и познаника
Газиш неутабаном стазом

Нема коментара:

Постави коментар